PMI (Project Management Institute..." />

PM Mapa puta do PMP sertifikata

Published on децембар 11th, 2011 | by Nemanja Stamencic

0

Mapa puta do PMP sertifikata

Sve veća popularnost PMI (Project Management Institute) i njihovih sertifikata u svetu  i u Srbiji povukla je i mene da se pripremim i položim ispit za PMP (Project Management Profesional) sertifikat. Bazirajući se na sopstvenom i iskustvima nekih kolega PMP-eva pokušaću da sumiram zašto je PMP sertifikat koristan, šta je sve potrebno uraditi da bi dobili PMP sertifikat i koje su moje preporuke za pripremu i polaganje ispita.

O PMI

PMI (Project Management Institute) je jedna od vodećih međunarodnih organizacija koja okuplja profesionalce u oblasti projektnog menadžmenta. Razvoj globalnih standarda u oblasti projektnog menadžmenta, sertifikacija, edukacija i naučna istraživanja su neke od glavnih aktivnosti kojima se PMI bavi. Članstvo u PMI se ostvaruje uplatom godišnje članarine, član PMI može da bude svako ko uplati članarinu i pridržava se etičkih standarda postavljenih od strane PMI. Veoma je bitno razlikovati članstvo od posedovanja sertifikata, onaj ko je član ne mora da poseduje neki od PMI sertifikata, i obrnuto, onaj ko poseduje neki od PMI sertifikata ne mora da bude član.

O PMP sertifikatu

Jedna od najpopularnijih aktivnosti PMI je sertifikacija prefesionalaca iz oblasti upravljanja projketima. PMI nudi nekoliko vrsta i nivoa sertifikata a jedan od najprepoznatljivijih je Project Management Professional odnosno PMP. Dobiti PMP sertifikat znači ispuniti četiri osnovna uslova i to: steći adekvatan nivo obrazovanja, steći adekvatan nivo iskustva u upravljanju projektima, proći akreditovanu obuku, i naravno na kraju pripremiti i položiti test.

Prilikom apliciranja se dokumentuje  stečeno iskustvo, obrazovanje i sertifikovana obuka. Važno je imati u vidu da se ispit polaže na engleskom jeziku te je dobro znanje ovog jezika dodatni uslov (postoji mogućnost polaganja na jos 12 jezika).

Iako je vrlo često inicijalni motiv za pripremu PMP sertifikacije prepoznatljivost koju imaoci ovog sertifikata nesporno imaju, mora se priznati da se pripremama za polaganje ispita mogu steći zaista vrlo korisna znanja. Moja lična impresija je da se korisnijim učenjem do sada u životu nisam bavio, čini mi se da svaka rečenica koju sam pročitao i svaka kategorija koju sam naučio ima potpunog smisla i da je apsolutno sve potpuno primenljivo u praktičnom svetu upravljanja projektima. Naročita snaga ove metodologije je činjenica da je ona razvijana tako da se njenom primenom može efikasno upravljati projektima u apsolutno svim sektorima, bilo da je reč o finansijama, građevini, proizvodnji i dr. Sve ovo znači, da i ako se odlučite da se ne pripremate za polaganje ispita za sertifikat, od velike koristi može biti čitanje i korišćenje literature u cilju sopstvenog razvoja.

Kako se pripremati za PMP ispit

Priprema ispita za PMP sertifikat nije jednostavna, ali nije ni preterano naporna. Svaki profesionalac(ka) sa solidnim iskustvom, uz adekvatan i kontinualan rad od nekoliko meseci, ovaj ispit može da pripremi bez naročitih problema. Neka iskustva govore da je uz posao, potrebno između 3 i 6 meseci konstantnog rada za adekvatnu pripremu ispita. Za pripremu je preporučljivo koristiti dve knjige i to: PM Body Of  Knowledge  koju izdaje PMI i koja zapravo predstavlja knjigu standarda za upravljanje projektima, i neku od prilagođenih knjiga namenski napravljenu za pripremanje ispita (jedna od najpopularnijih je autor Rita Mulcahy iz kuce RMC). Pored knjiga mogu se naći razni softverski alati za probna testiranja, audio zapisi lekcija za učenje tokom vožnje i sl. Prilikom planiranja priprema potrebno je obratiti pažnju na aktuelne verzije literature za spremanje obzirom da se standardi i literatura menjaju s vremena na vreme.

Metodologija upravljanja projektima po PMI standardima se bazira na 5 procesnih grupa (Iniciranje, Planiranje, Izvršavanje, Praćenje i kontrola i Zatvaranje) koje nisu faze upravljanja projektima, i 10 oblasti znanja (Upravljanje integracijom, obimom, troskovima, vremenom, kvalitetom, ljudskim resursima, komunikacijama, rizicima, nabavkom, stejkholderima). Ukrštanjem ove dve grupe dobija se matrica procesa za upravljanje projektima kojih ima 47. Pomenutih 47 procesa se sastoji iz odredjenih ulaza, tehnika i alata, i izlaza. Savladati PMI metodologiju znači vladati sa svih 47 procesa i međuzavisnostima između njih, kao i poznavati sve ulaze, izlaze, i tehnike. Moje lično iskustvo govori da je za učenje procesa, ulaza, izlaza i tehnika najbolje koristiti PM Body of Knowledge. Takođe, za stvaranje logike, povezivanje delova u celinu, i fokus na detalje koji dolaze na ispitu najbolje je koristiti Ritinu knjigu. Međutim, svako ima svoj stil učenja i način na koji najbolje pamti i povezuje detalje, zbog toga je pre svega potrebno orjentisati se na onu strategiju učenja koja vama najviše odgovara.

Dan D

Sam ispit je možda i jedan od najtežih poduhvata. Ispit se sastoji iz 200 zatvorenih pitanja i traje 4 sata. Svako pitanje ima 4 ponuđena odgovora. Većina pitanja je koncipirana tako da birate najtačniji ili najnetačniji odgovor od ponuđenih, što ispit čini nimalo jednostavnim. Jedan od najvećih problema je što je koncetraciju potrebno držati na maksimumu puna 4 sata i bez većeg zadržavanja davati odgovor na svako pitanje. Čini mi se da ispit oslikava situaciju u kojoj se projektni menadžeri svakodnevno nalaze, a to je rad pod pritiskom i brzo donošenje odluka. Zbog svega navedenog, naročito je važno tokom učenja koristiti probne testove, i barem 2 puta pre samog testa uraditi kompletan probni test u definisanom vremenu. Važno je znati da je test moguće polagati na papiru (PBT) ili preko računara (CBT), pitanja se ne razlikuju, a prednosti i mane ova dva načina ostavljam vama da istražujete.

Cilj je san sa rokom ispunjenja. Ukoliko vam je PMP cilj, krenite što pre.

Tags: , , , , , ,


About the Author

Višegodišnje iskustvo u upravljanju projektima Nemanja Stamenčić je sticao u velikim korporacijama i nevladinom sektoru. Njegovo korporativno iskustvo karakteriše rad u četiri najrazvijenije globalne industrije: bankarstvu, naftnoj industriji, informacionim tehnologijama i telekomunikacijama. Sa druge strane, rad u nevladinom sektoru dao je posebnu dimenziju njegovom radu, i pružio mu je priliku da upravljanje projektima posmatra iz potpuno drugačije dimenzije.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to Top ↑

Visit Us On FacebookVisit Us On TwitterVisit Us On LinkedinVisit Us On Instagram